Istraživanja
Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Occupational Health Psychology 2017. godine pokazalo je da psihoterapija može poboljšati radnu efikasnost i angažovanost zaposlenih. Radnici koji su prošli kroz psihoterapiju pokazali su smanjenje simptoma depresije i anksioznosti, veće samopouzdanje i bolje upravljanje stresom, što je rezultiralo većom produktivnošću i zadovoljstvom na poslu.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2020. godine, mentalni poremećaji na radnom mestu koštaju globalnu ekonomiju više od 1 milijardu dolara godišnje. To uključuje izgubljeni radni učinak, povećane troškove zdravstvene zaštite i smanjenje produktivnosti.
Izveštaj kompanije Deloitte iz 2020. godine pod nazivom "Mental Health and Employers: Refreshing the Case for Investment" istakao je poslovne razloge za ulaganje u podršku mentalnom zdravlju. Izveštaj ukazuje da svaka uložena funta u intervencije za mentalno zdravlje može doneti prosečni ROI od pet funti kroz smanjenje prisustva na poslu i izostanaka s posla.
Studija objavljena u časopisu Journal of Occupational and Environmental Medicine 2019. godine analizirala je ROI programa intervencija za mentalno zdravlje na radnom mestu. Rezultati su pokazali da za svaki uloženi dolar, postoji povrat od 2,18 dolara kroz poboljšanu produktivnost i smanjenje troškova zdravstvene zaštite.
2019. godine Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je burnout kao medicinsku dijagnozu, koji se od tada nalazi u medunarodnoj klasifikaciji bolesti pod kodom QD85. od 1.januara 2022. godine zaposleni ima pravo na zvanično bolovanje ukoliko boluje od burnout sindroma u trajanju od 2 nedelje do mesec dana. U porastu je već godinama broj bolovanja uzrokovanih burnoutom. U 2022. je u proseku 1,95 dana bolovanja prouzrokovano burnoutom.
Istraživanje World Health Organization (WHO): Svetska zdravstvena organizacija istraživala je efekte mentalnog zdravlja na produktivnost na radnom mestu. Njihova studija pokazuje da se investicija od 1 dolara u efikasne programe za upravljanje mentalnim zdravljem zaposlenih može vratiti iznosom od 4 do 5 dolara u smanjenju troškova bolovanja i povećanju produktivnosti.
Istraživanje Harvard Business Review: Harvard Business Review objavio je studiju koja je proučavala povrat investicije u programe za poboljšanje mentalnog zdravlja na radnom mestu. Njihovi rezultati pokazuju da su kompanije koje su ulagale u ove programe ostvarile povećanje produktivnosti, smanjenje fluktuacije zaposlenih i bolju reputaciju kao poslodavac.
Istraživanje Lancet Psychiatry: Studija objavljena u časopisu Lancet Psychiatry analizirala je efekte programa za mentalno zdravlje na radnom mestu. Rezultati su pokazali da je svaki uloženi dolar u prevenciju i lečenje mentalnih problema na radnom mjestu doneo prosečan povrat investicije od 4 dolara u poboljšanoj produktivnosti i smanjenju bolovanja.
Istraživanje PwC: PricewaterhouseCoopers (PwC) sproveo je istraživanje o ekonomskom uticaju mentalnog zdravlja na poslovanje. Njihovi nalazi ukazuju da investicija u programe mentalnog zdravlja može doneti povrat investicije od 2,3 do 6,0 dolara po uloženom dolaru, zavisno od specifičnih inicijativa i industrije.
Ova istraživanja jasno pokazuju da ulaganje u mentalno zdravlje zaposlenih donosi konkretne finansijske i poslovne benefite. Kompanije koje su svesne važnosti mentalnog zdravlja i ulažu u programe podrške stvaraju zdravije, produktivnije i održive radne okoline.